Winning entries could not be determined in this language pair.There were 2 entries submitted in this pair during the submission phase. Not enough entries were submitted for this pair to advance to the finals round, and it was therefore not possible to determine a winner.Competition in this pair is now closed. |
Сунце је било у зениту. Диск, поцрвенео од прашине, висио је насред прљаво белог неба, наказна сенка се кривила и расплињавала под самим ногама, час је била сива и разливена, а час као да је оживела, добијала би јасне обрисе и испуњавала се црнином, изгледајући нарочито наказно. Никаквог пута ту ни у назнаци није било - само валовита жуто-сива сува земља, испуцала и набијена, тврда као камен, и до те мере огољена да уопште није било јасно одакле долази толика количина прашине. Ветар је, богу хвала, дувао у леђа. Негде позади, усисавао је безброј тона ужарене прашине, и тврдоглаво је вукао дуж сунцем спржене литице, заробљене између понора и Жутог зида, час бацајући је стрмо увис, час уврћући у гипке, скоро заводљиве, лабуђе вратове торнада, или би је просто попут таласа ваљао у гомилама, а онда одједном, поново разјарен, хитао оштри прах у леђа, у косу, дивљачки тукао по ознојеном потиљку, шибао по рукама, ушима, пунио џепове, сипао за врат... Ничега ту, већ одавно, није било. А можда и одувек ничега није било. Сунце, земља, ветар. Само би понекад, преврћући се и поскакујући попут каквог пајаца, пролетео бодљикави костур неког жбуна, бог зна где заједно с кореном ишчупаног. Нигде ни капи воде, нигде никаквог знака живота. Само прашина, и прашина, и прашина... С времена на време земља под ногама би некуд нестајала, и појављивало би се непрекидно пространство посуто камењем. Све је било ужарено, као у паклу. Час слева, час здесна, из гомила летеће прашине извиривали би џиновски комади стена - бели, као брашном посути. Ветар и врелина давали су им најчудније и најневероватније обрисе, било је језиво како су се час појављивали, час поново ишчезавали, попут привиђења, као да се играју неких камених жмурки. Издробљено камење под ногама постајало је све крупније и крупније, да би одједном нестало и под ногама је поново зазвечала земља. | Entry #21889 — Discuss 0 — Variant: Not specified
|
Sunce je bilo u zenitu. Disk, bakren od prašine, visio je u centru beličastog, zaprljanog neba; nakazna senka uvijala se i kostrešila ispod đonova, čas siva i rasplinuta, čas kao da je oživela, dobijala je jasne konture, bojila se u crno i postala posebno odvratna. Nikakvog puta nije bilo ni u naznakama − samo sivo−žute kvrge (od) gline, popucale, ravne, tvrde kao kamen; rastinja nigde, tako da nije bilo jasno otkuda tolika masa prašine. Vetar je, hvala Bogu, duvao u leđa. Negde u daljini usisavao je je neiscrpne mase odvratnog užarenog, sitnog pepela i do iznemoglosti ga tvrdoglavo povlačio duž izbočine spaljene od sunca, uklještene između provalije i Žute stene; u jednom trenutku bi ga vitlao čak do neba kao protuberancu, praveći izvijene, gipke, skoro koketne vrtloge prašine oblika labuđeg vrata ili bi ga samo valjao ustalasanim kovitlacima; a onda bi, prozlivši se, odjednom naglo bacao bockavo brašno na leđa, u kosu, bičevao zverski po potiljku mokrom od znoja, šibao po rukama, ušima, punio džepove, sipao za vrat... Ovde odavno nije bilo ničega. A možda i nikada nije bilo. Sunce, glina, vetar. Samo bi ponekad proleteo bodljikavi kostur žbuna, iščupan zajedno s korenom bog zna odakle, vrteo se i poskakivao kao neki pijani šaljivdžija. Ni kapi vode, nikakvih znakova života. Samo prašina, prašina, prašina, prašina.... S vremena na vreme glina je nestajala ispod nogu, i počinjao je drobljeni kamen. Sve je bilo užareno kao u paklu. Čas zdesna, čas sleva počeli su da se, iz oblaka putujuće prašine, pojavljuju ogromni delovi stena − sedi, kao posuti brašnom. Vetar i vrućina su im davali čudne i neočekivane obrise; zastrašivalo su svojim pojavljivanjem i nestajanjem, kao da su to duhovi koji se igraju svojih kamenih žmurki. A kamen pod nogama je postajao sve krupniji i onda je, odjednom, opet pod nogama zaškripala glina. | Entry #22246 — Discuss 0 — Variant: Not specified
|